Minimalna zarada i Evropa Sad 2 u Crnoj Gori

Uvod: Reforma Evropa sad 2 i potpuno nova pravila igre

Jedna od najznačajnijih tema koja oblikuje aktuelnu ekonomsku sliku i tržište rada u Crnoj Gori je paket reformi poznat pod imenom "Evropa sad 2". Ova opsežna finansijska i radnopravna inicijativa uvela je radikalne promene u način na koji se posmatra i obračunava naknada za rad građana. Sa aspekta poslovanja preduzeća, kao i sa aspekta kućnog budžeta svakog pojedinca, najveća pažnja posvećena je novom sistemu obračuna minimalne zarade.

Pored očekivanja da će ova mera značajno povećati platežnu moć stanovništva i stabilizovati celokupni sistem primanja, reforme donose i veliku dozu odgovornosti poslodavcima. Više nije dovoljno osloniti se na pređašnje, jedinstvene načine određivanja osnovice za obračun plata. Novi model zahteva od menadžmenta preduzeća i preduzetnika da pažljivo revidiraju radnu dokumentaciju svojih zaposlenih, provere ugovore o radu i pravilnike o sistematizaciji. S obzirom na to da su uvedeni različiti novčani cenzusi koji zavise od konkretnih zahteva svakog posla, nužno je do tančina razumeti koji nivo obrazovanja nosi koji iznos garancije, ali i na koji način se obračunava radno vreme, minuli rad i dodatna zakonska davanja.

Dvostepeni sistem minimalnih zarada: Šta je presudno kod nivoa kvalifikacije?

Najupečatljivija karakteristika koju Evropa sad 2 donosi jeste napuštanje univerzalnog iznosa minimalca koji je važio za sve. Trenutni zakonski propisi nalažu da je minimalna zarada diferencirana u dva stepena i ona u potpunosti zavisi od nivoa kvalifikacije (obrazovanja) propisanog za određeno radno mesto. Ključno je odmah razjasniti jednu veoma čestu dilemu: visina minimalne zarade ne određuje se na osnovu diplome koju zaposleni nosi u svojoj fioci, već isključivo na osnovu onoga što je kao neophodan stepen stručne spreme propisano u Pravilniku o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta za posao koji taj radnik obavlja.

Za zaposlene koji su raspoređeni na radna mesta za koja se zahteva V (peti) nivo obrazovanja i niže od toga (što obuhvata poslove koji traže osnovno obrazovanje, srednju stručnu spremu, te kvalifikovane i visokokvalifikovane zanate), zagarantovana minimalna zarada iznosi 600 evra u neto iznosu.

Sa druge strane spektra, za zaposlene na radnim mestima za koja se u aktima preduzeća traži VI (šesti) nivo kvalifikacije i viši (tu spadaju osobe sa visokim obrazovanjem, bečelor, specijalističkim, master ili doktorskim studijama), zagarantovana minimalna zarada propisana je na iznos od 800 evra neto. Na ovaj način zakonodavac teži da destimuliše poslodavce da visoko obrazovan kadar plaćaju po najnižim standardima ukoliko ih angažuju za kompleksne, visoko stručne zadatke.

Uticaj radnog vremena: Puno naspram nepunog radnog vremena

Kada govorimo o zakonski propisanim iznosima od 600 ili 800 evra, tu postoji jedan osnovni i jako važan preduslov. Ovi fiksni iznosi važe samo i isključivo onda kada radnik radi puno radno vreme. U redovnim uslovima puno radno vreme utvrđuje Zakon o radu Crne Gore. Ovaj tekst ne navodi broj časova: konsolidovani tekst tog zakona nije bio dostupan mašinskom čitanju iz ovog okruženja, a broj koji važi za vas stoji u vašem ugovoru o radu. To praktično znači da država taj iznos od 600 i 800 evra shvata kao obavezu samo za mesec u kom je ispunjen ceo fond predviđenih radnih sati.

Šta se dešava ako, iz privatnih razloga ili zbog potrebe posla, poslodavac angažuje nekoga na nepuno radno vreme? U slučajevima ugovora o radu sa nepunim radnim vremenom, navedeni iznosi se obračunavaju proporcionalno, odnosno srazmerno radnom vremenu. To znači da radnik na radnom mestu IV stepena koji radi pola radnog vremena nema pravo na garantovanih 600 evra, već se njegova minimalna garantovana zarada skalira srazmerno vremenu – u tom slučaju on ostvaruje pravo na polovinu od 600 evra neto za polovinu radnog vremena. Ovo rešenje pruža zaštitu poslodavcima, omogućavajući im fleksibilno upravljanje radnim resursima.

Struktura plate: Gde spada minuli rad, a gde prekovremeni?

Da biste zaista razumeli mehanizam obračuna u novim uslovima, neophodno je osvrnuti se na to kako je sama zarada zakonski konstruisana. Zarada obuhvata mnogo različitih komponenti – osnovicu za obavljeni rad, uvećanja, stimulacije i dodatke utvrđene zakonom i ugovorom o radu. I tu, nažalost, najčešće nastaje konfuzija na terenu, jer radnici često nisu sigurni koji dodaci ulaze u onih 600, odnosno 800 evra, a šta od dodataka mora biti naknadno isplaćeno.

Međutim, pravila za specifične i otežane uslove rada su drastično i apsolutno drugačija u korist zaposlenog. Svi ostali dodaci — kao što su rad noću, rad u vreme državnih i verskih praznika, kao i prekovremeni rad (rad duži od punog radnog vremena) — ne ulaze u minimalni iznos. Oni se uvek, bez izuzetka, moraju obračunati i dodati "povrh" minimalne zarade. Prema tome, ukoliko vam za vaš nivo obrazovanja u radnom ugovoru pripada minimum od 600 evra, i tog meseca budete radili za vreme praznika, vi na kraju meseca morate primiti vaših garantovanih 600 evra plus celokupan iznos koji vam za rad tokom praznika pripada po zakonu.

Praktični saveti: Proverite ugovore i platne liste

Kako se ovo odražava na vašu svakodnevicu u radnom okruženju? Za poslodavce, ključ je u proveri papira. Preduzeća moraju pažljivo preispitati svoje akte o sistematizaciji i osigurati da opis radnog mesta tačno i relano održava koji je stepen obrazovanja za njega nužan. Nerealno visoko procenjeni zahtevi za diplomama mogu firmi nepotrebno stvoriti ogroman trošak, jer će zbog sistematizacije biti u obavezi da radniku na takvom mestu garantuju 800 evra plate, although bi posao mogao obavljati neko sa nižom stručnom spremom za iznos od 600 evra.

Sa aspekta radnika, pravo je i obaveza svakog zaposlenog lica da nauči da čita svoj obračunski listić (platnu listu). Obratite pažnju kada potpisujete aneks ugovora o radu, tražite objašnjenje o kom je nivou kvalifikacije reč. Proverite da li su vaši sati provedeni u noćnom radu ili praznične dnevnice obračunati nezavisno od minimalne plate i da li su na taj iznos redovno isplaćeni.

Važno je podsetiti čitaoce da se izmene i reforme ovakvih razmera moraju uvoditi pažljivo. Shodno tome, pravna tumačenja i računovodstveni standardi uvek su podložni dopunama i instrukcijama koje dolaze direktno od Ministarstva finansija, Poreske uprave i nadležnih inspektorata u Crnoj Gori. U slučaju specifičnih radno-pravnih sporova ili kompleksnih nedoumica, uvek se savetuje obraćanje stručnim savetnicima, ovlašćenim računovođama ili pravnim zastupnicima koji poseduju direktan i zvaničan uvid u svaku podzakonsku dopunu, kako bi obe strane bile u potpunosti pravno obezbeđene.